Umesto restriktivne dijete, ishrana za dijabetes je plan zdrave ishrane koji je prirodno bogat hranljivim materijama a sa malo masti i kalorija, sa akcentom na voće, povrće i integralne žitarice. U stvari,ishrana za dijabetes je odličan plan ishrane za većinu ljudi.
Svrha dijete
Ako imate dijabetes ili stanje pred dijabetes, vaš lekar će verovatno preporučiti da uvedete promene u ishrani tako da možete kontrolisati nivo šećera u krvi (glukoza) i upravljati svojom težinom.
Kada jedete više kalorija i masti, vaše telo reaguje stvaranjem nepoželjno visokog nivoa glukoze u krvi. Ako se nivo glukoze u krvi ne drži pod kontrolom, to može da dovede do ozbiljnih problema, kao što je opasno visok nivo glukoze u krvi (hiperglikemija) i hroničnih komplikacija, kao što su oštećenja nerava, bubrega i oštećenja srca.
Ako napravite zdrav izbor hrane i promenite svoje navike u ishrani moćićete da upravljate nivoom glukoze u krvi i držati ga u bezbednom opsegu.
Za većinu ljudi sa dijabetesom tip 2, gubitak telesne težine takođe može olakšati kontrolu nivoa glukoze u krvi, a nudi i niz drugih zdravstvenih prednosti. Ako je potrebno da izgube težinu bitno je da bezbedno stignete do svog cilja.
Dijeta za dijabetičare detaljnije
kvalifikovani dijetetičar može vam pomoći da sastavite plan ishrane na osnovu vaših zdravstvenih ciljeva, ukusa i stila života i može da vam pruži vredne informacije o tome kako da promenite navike u ishrani.
Preporučene namirnice
Zdravi ugljeni hidrati. Za vreme varenja, jednostavni šećeri (ugljeni hidrati) i skrob (složeni ugljeni hidrati) metabolišu se u glukozu u krvi. Usredsredite se na najzdravije ugljene hidrate, kao što su voće, povrće, integralne žitarice, mahunarke (pasulj, grašak i sočivo) i ugljene hidrate u nisko-masnim mlečnim proizvodima.
Vlaknima-bogate namirnice. Dijetalna vlakna obuhvataju sve delove biljnih namirnica koje vaše telo ne može da svari i apsorbuje. Vlakna mogu smanjiti rizik od srčanih oboljenja i pomažu u kontroli nivoa šećera u krvi. Hrana bogata vlaknima je povrće, voće, orasi, mahunarke (pasulj, grašak i sočivo), integralno brašna i pšenične mekinje.Bilo bi dobro da prestanete da jedete beli hleb i predjete na integralni.
Jedite ribu za zdravo srce bar dva puta nedeljno. Riba može biti dobra alternativa za mesa koja sadrže masnoće. Na primer, bakalar, tunjevina i oslić imaju manje ukupne masti, zasićenih masti i holesterola nego meso živina. Ribe kao što su losos, skuša, tunjevina, sardine i sva plava riba su bogate omega-3 masnim kiselinama, koje poboljšavaju zdravlje srca i snižavanju nivo masti i triglicerida. Ipak, izbegavajte prženu ribu koja upija mnogo ulja najbolja opcija je pečena i kuvana.
Dobre masti. Namirnice koje sadrže mononezasićene i polinezasićene masti – kao što su avokado, bademi, orasi, masline,ulje uljane repice,kikiriki, maslinovo ulje – mogu pomoći u snižavanju nivoa holesterola. Jedite ih u malim količinama,jer kao i sve masti imaju puno kalorija.
Namirnice koje treba izbegavati
Dijabetes povećava rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara tako što ubrzava razvoj zapušenih arterija i očvrslog plaka na zidovima krvnih sudova. Namirnice koje rade protiv srca i krvnih sudova su…
Zasićene masti.Mlečni proizvodi visoke masnoće i proteini životinjskog porekla, kao što su govedina, viršle, kobasice i slanina sadrže zasićene masti.Ne bi smeli da unesete više od 7 odsto svojih kalorija iz zasićenih masti.
Trans masti. Ove vrste masti se nalaze u obrađenim prženim i pečenim grickalicama (čips,flips i sl.), pecivima i margarinu i treba ih u potpunosti izbegavati.
Holesterol. Izvori holesterola uključuju visoko masne mlečne proizvode i preterano masna mesa i preradjevine od mesa, žumance, školjke, jetru i druge iznutrice.Nikada ne bi smeli uneti više od 300 miligrama (mg) holesterola dnevno.Samo 100 grama sira na primer sadrži 130 mg holesterola.
Natrijum (so). Cilj manje od 2.3 grama natrijuma dnevno.
Pošto se ugljeni hidrati razlažu u glukozu, oni imaju veliki uticaj na nivo glukoze u krvi. Važno je da proverite da li su vaš tajming-vreme obroka i količina ugljenih hidrata isti svaki dan, pogotovo ako se uzimaju lekovi za dijabetes ili insulin. U suprotnom, nivo glukoze u krvi može da varira.
Neophodno je da postanete obrazovani čitalac prehrambenih etiketa, obraćajući posebnu pažnju na kolicinu i sadržaj ugljenih hidrata i kalorija.
Osobi koja se malo kreće ne treba mnogo više od 1800 kalorija dnevno.
Nema komentara:
Objavi komentar